Wiki Languages: Урду (језик) (اردو)

Updated: 22-07-2024 by Wikilanguages.net

Display language: Српски / srpski (sr)

Language: Urdu (Урду (језик))	Local name: اردو
Language code: ur
Speak area: Pakistan	Classification: Indo-Aryan
Country: Pakistan	Second language: India
Usage: national	Wiki language for Урду (језик)

Dictionary for Urdu (اردو) in Српски / srpski

English	Urdu
اردو	Српски / srpski

урду
اردو (لشکری)
Реч урду, написана насталик писмом
Изговор	/[ˈʊrd̪u/
Говори се у	Пакистан, Индија, Бангладеш и Непал
Број говорника	непознато (Индија 104 милиона (2010), други језик у Пакистану 94 милиона цитирано 1999)
Језичка породица	индоевропски индоирански индоаријски хинди хинди-урду урду
Писмо	арапско писмо, деванагари
Званични статус
Службени језик у	Пакистан Индија, Фиџи (као фиџи хинди)
Признати мањински језик у	Маурицијус, Непал
Регулише	Национална језичка управа (Пакистан) Национални савет за промоцију ураду језика (Индија)
Језички кодови
ISO 639-1	`ur`
ISO 639-2	`urd`
ISO 639-3	`urd`
Распрострањеност језика урду Већински језик Мањински језик
Урду је званични језик или званични са још неким језицима Хинду је званични језик

Урду (изворно: اردو; локално преведен и познат као лашкари, изворно: لشکری) припада групи индоевропских језика и граматички и лингвистички се развијао под утицајем многих језика различитих група као што су персијски, турски, пашто, арапски те хинду и санскрит у периоду постојања султаната Делхи и Могулског царства (1200-1800. године).^[1]^[2]

Урду се налази на 20. месту по броју говорника којима је матерњи језик. То је народни и званични (заједно са енглеским) језик Пакистана. Такође је један од 23 званична језика Индије.

Распрострањеност

Урду је веома сличан хиндију. Говорници урдуа и хиндија, уколико не користе локализме, могу међусобно да се разумеју. Неки лингвисти сматрају да су урду и хинди један језик са два система. Међутим, са социополитичке тачке гледишта ради се о два различита језика. Људи којима је хинди матерњи не сматрају да им је урду матерњи језик и обрнуто (нпр. као српскохрватски језик). Хинди се записује писмом деванагари, а урду персијским писмом насталик. До 1947. урду и хинди су се називали једним именом - хиндустани. После тога дошло је до одвајања и до „чишћења“ хинди језика од арабизама, односно урдуа од речи типичних за санскрит. Ова стара, „неутрална“ верзија језика и даље се понекад користи (нпр. у титловима филмова који се приказују и у Пакистану и у Индији). Урду се данас предаје у Пакистану као обавезан школски предмет и то у обама школским системима (енглеском и пакистанском). На тај начин се пакистанској деци омогућава да науче барем два језика, како урду, тако и неки од локалних језика. Урду је обавезан школски предмет у деловима Индије са претежно муслиманским становништвом тако да Индија има више од 2.900 дневних новина које се штампају на овом језику. Земље са великим бројем људи који говоре урду^[3]:

Индија (48,1 милион [1997] [1])
Бангладеш (650.000 [2])
Уједињени Арапски Емирати (600.000)
Уједињено Краљевство (400.000)
Саудијска Арабија (382.000 [3])
САД (350.000)
Непал (275.000)
Јужна Африка (170.000)
Оман (90.000)
Канада (80.895 [4]Архивирано на сајту Wayback Machine (14. новембар 2020))
Бахреин (80.000)
Маурицијус (74.000)
Катар (70.000)
Немачка (40.000)
Норвешка (34.000)^[4]^[5]
Француска (20.000)
Шпанија (18.000 [2004])
Шведска (10.000 [2001] [5])

Граматика

Род

У урдуу, као и у хиндију, постоје само два рода - мушки и женски. Сва мушка бића (људи и животиње) су мушког рода, док су сва женска бића женског рода. Именице су такође или мушког или женског рода, али за људи којима урду није матерњи језик ово представља проблем. Како не постоји једнообразни систем одређивања рода, род сваке именице мора се научити напамет. Класификација именица на женски и мушки род није новост међу језицима индоевропске групе. Међутим, у енглеском језику, иако индоевропском, систем класификације у именица на женски и мушки род временом се изгубио што отежава учење урдуа.

Понекад се род именица може одредити на основу слова којим се именица завршава. Ако се реч хинди порекла завршава дугим „а“, онда је та именица обично мушког рода. Ако се реч завршава са „и“ или „ија“, онда је та именица најчешће женског рода. За позајмљенице из језика који немају поделу именица на род (нпр. из енглеског) род се одређује или по звучности или употреби речи у реченици. Позајмљенице из језика које имају ову поделу задржавају род из изворног језика.

Заменице

Личне заменице првог лица једнине као и другог и трећег лица множине не разликују се у роду, тј. сва три облика су иста за оба рода. Тако, на пример, не постоји разлика између „он“ и „она“ као у енглеском језику. Додатком глагола одређује се род заменице, односно, да ли се ради о њој или о њему.

Урду, као многи језици индоевропске групе, има три облика обраћању у другом лицу једнине (ти, теби, тобом, итд.) и у другом и трећем лицу множине (ви и Ви). Као поређење, енглески језик има општи облик you за друго лице једнине и друго и треће лице множине, док се старо thou (ти) у модерном говору не употребљава.

آپ: формални облик Ви, који се користи у обраћању старијим особама. Овај облик је исти за једнину и множину, односно, исто се пише и изговара. Говорник може да буде одређенији ако каже ви сви (آپ سب)

تُم : је неформални облик именице „ти“. Користи се при обраћању особама истог годишта те међу пријатељима и родбином. Такође не постоји разлика у једнини или множини, али говорник може да буде прецизнији ако на крају речи дода именицу која сугерише групу људи - (تُم سب).

تُو: је неформални облик заменице „ти“. Користи се само у комуникацији међу укућанима а било која употреба ван куће сматра се врло увредљивом.

Императиви (молбе и команде) изговарају се у зависности од саговорника. Глагол се користе у складу са нивоом поштовања према особи којој је молба или захтев упућен. Како глагол одређује ниво поштовања, сама реч молим ("meharbānī", مہربانی) ретко се употребљава и то углавном у писаној форми.

Правопис

Азбука урду језика на први поглед изгледа веома компликовано за људе који се служе словима латинског порекла. Урду се пише и чита здесна налево и све књиге, магазини и новине су штампане тако да се листови окрећу с леве на десну страну (листови у новинама штампаним на српском језику код читања се окрећу са десне на леву страну).

слово	име слова	транскрипција	IPA
ا	alif	-	-
ب	be	b	[b]
پ	pe	p	[p]
ت	te	t	[t̪]
ٹ	ṭe	ṭ	[ʈ]
ث	se	s	[s]
ج	jīm	j	[ʤ]
چ	cīm/ce	c	[ʧ]
ح	baṛī he	h	[h]
خ	ḳhe	ḳh	[x]
د	dāl	d	[d̪]
ڈ	ḍāl	ḍ	[ɖ]
ذ	zāl	z	[z]
ر	re	r	[ɾ]
ڑ	aṛ	ṛ	[ɽ]
ز	ze	z	[z]
ژ	zhe	zh	[ʒ]
س	sīn	s	[s]
ش	shīn	sh	[ʃ]
ص	su'ād	s	[s]
ض	zu'ād, du'ād	z	[z]
ط	to'e	t	[t]
ظ	zo'e	z	[z]
ع	‘ain	'	-
غ	ghain	ġh	[ɣ]
ف	fe	f	[f]
ق	qāf	q	[q]
ک	kāf	k	[k]
گ	gāf	g	[g]
ل	lām	l	[l]
م	mīm	m	[m]
ن	nūn	n	[n]
و	vā'o	v	[ʋ]
ہ, ﮩ	choṭī he	h	[h]
ھ	do cashmī he	h	[ʰ]
ی	ye	y	[j]

Примери свакодневних израза

српски	урду	транслитерација/изговор	значење
Здраво	السلام علیکم	assalāmu ‘alaikum	„Нек ти је мир подарен." Веома формални и религиозни поздрав و علیکم السلام [ˈwaɭikum ˈaʔsaɭam] је одговор на поздрав.
Здраво	آداب عرض ہے	ādāb arz hai	„Поздрав" (дословно значење је Поздрави су дати), формалан секуларни поздрав.
Довиђења	خدا حافظ	khudā hāfiz	Khuda на Фарси језику значи Бог, hāfiz на арапском значи заштита. Тако да би буквалан превод био Нек те чува Бог Овај облик користе муслимани и људи других религија.
Да	ہاں	hāⁿ	Свакидашњи облик
Да	جی	jī	формални облик
Не	نا	nā	Свакидашњи облик
Не	نہیں، جی نہیں	nahīⁿ, jī nahīⁿ	Формални облик
Молим	مہربانی	meharbānī
Хвала	شکریہ	shukrīā
Молим, уђите.	تشریف لائیے	tashrīf laīe	Буквално значи Уведите вашу светост.
Молим, седите.	تشریف رکھیئے	tashrīf rakhīe	Буквално значи Нека светост седне.
Драго ми је да сам Ва/сте упознао/ла.	اپ سے مل کر خوشی ہوئی	āp se mil kar khvushī (khushī) hūye	Буквално значи Упознавање ме је учинило срећним.
Говорите ли енглески?	کیا اپ انگریزی بولتے ہیں؟	kya āp angrezī bolte haiⁿ?
Ја не говорим урду.	میں اردو نہیں بولتا/بولتی ہوں	maiⁿ urdū nahīⁿ boltā/boltī	boltā је за мушки род, boltī је за женски род
Ја се зовем...	میرا نام ۔۔۔ ہے	merā nām .... hai
Којим путем за Лахор?	لاھور کس طرف ہے؟	lāhaur kis taraf hai?
Где се налази Лукнов?	لکھنئو کہاں ہے؟	lakhnau kahāⁿ hai
Урду је леп језик.	اردو ایک اچھی زبان ہے	urdū ek acchī zabān hai

Референце

^Ramkrishna Mukherjee (2018). Understanding Social Dynamics in South Asia: Essays in Memory of Ramkrishna Mukherjee. Springer. стр. 221—. ISBN 9789811303876.
^Economic and Political Weekly. Sameeksha Trust. 1996.
^Бројке које приказују број говорника урдуа ван граница Пакистана варирају из године у годину услед социополитичких околности и миграција становништва и знатно се разликују од првобитно објављених.
^„Europe :: Norway — The World Factbook - Central Intelligence Agency”. www.cia.gov. Архивирано из оригинала 06. 05. 2020. г. Приступљено 1. 11. 2019.
^Project, Joshua. „Urdu in Norway”. joshuaproject.net (на језику: енглески). Приступљено 1. 11. 2019.

Литература

Henry Blochmann (1877). English and Urdu dictionary, romanized (8 изд.). CALCUTTA: Printed at the Baptist mission press for the Calcutta school-book society. стр. 215. Приступљено 6. 7. 2011. the University of Michigan
John Dowson (1908). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language (3 изд.). LONDON: K. Paul, Trench, Trübner & Co., ltd. стр. 264. Приступљено 6. 7. 2011. the University of Michigan
John Dowson (1872). A grammar of the Urdū or Hindūstānī language. LONDON: Trübner & Co. стр. 264. Приступљено 6. 7. 2011. Oxford University
John Thompson Platts (1874). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. Volume 6423 of Harvard College Library preservation microfilm program. LONDON: W.H. Allen. стр. 399. Приступљено 6. 7. 2011. Oxford University
John Thompson Platts (1892). A grammar of the Hindūstānī or Urdū language. LONDON: W.H. Allen. стр. 399. Приступљено 6. 7. 2011. the New York Public Library
John Thompson Platts (1884). A dictionary of Urdū, classical Hindī, and English (reprint изд.). LONDON: H. Milford. стр. 1259. Приступљено 6. 7. 2011. Oxford University
Ahmad, Rizwan. 2006. "Voices people write: Examining Urdu in Devanagari"
Alam, Muzaffar. 1998. "The Pursuit of Persian: Language in Mughal Politics." In Modern Asian Studies, vol. 32, no. 2. (May 1998), pp. 317–349.
Asher, R. E. (Ed.). 1994. The Encyclopedia of language and linguistics. Oxford: Pergamon Press. ISBN0-08-035943-4.
Azad, Muhammad Husain. 2001 [1907]. Aab-e hayat (Lahore: Naval Kishor Gais Printing Works) 1907 [in Urdu]; (Delhi: Oxford University Press) 2001. [In English translation]
Azim, Anwar. 1975. Urdu a victim of cultural genocide. In Z. Imam (Ed.), Muslims in India (p. 259).
Bhatia, Tej K. 1996. Colloquial Hindi: The Complete Course for Beginners. London, UK & New York, NY: Routledge. ISBN0-415-11087-4 (Book), 0415110882 (Cassettes), 0415110890 (Book & Cassette Course)
Bhatia, Tej K. and Koul Ashok. 2000. "Colloquial Urdu: The Complete Course for Beginners." London: Routledge. ISBN0-415-13540-0 (Book); ISBN0-415-13541-9 (cassette); ISBN0-415-13542-7 (book and casseettes course)
Chatterji, Suniti K. 1960. Indo-Aryan and Hindi (rev. 2nd ed.). Calcutta: Firma K.L. Mukhopadhyay.
Dua, Hans R. 1992. "Hindi-Urdu as a pluricentric language". In M. G. Clyne (Ed.), Pluricentric languages: Differing norms in different nations. Berlin: Mouton de Gruyter. ISBN3-11-012855-1.
Dua, Hans R. 1994a. Hindustani. In Asher, 1994; pp. 1554.
Dua, Hans R. 1994b. Urdu. In Asher, 1994; pp. 4863–4864.
Durrani, Attash, Dr. 2008. Pakistani Urdu.Islamabad: National Language Authority, Pakistan.
Gumperz, J.J. (1982). „Discourse Strategies”. Cambridge: Cambridge University Press.
Hassan, Nazir and Omkar N. Koul 1980. Urdu Phonetic Reader. Mysore: Central Institute of Indian Languages.
Syed Maqsud Jamil (16. 6. 2006). „The Literary Heritage of Urdu”. Daily Star.
Kelkar, A. R. 1968. Studies in Hindi-Urdu: Introduction and word phonology. Poona: Deccan College.
Khan, M. H. 1969. Urdu. In T. A. Sebeok (Ed.), Current trends in linguistics (Vol. 5). The Hague: Mouton.
King, Christopher R. 1994. One Language, Two Scripts: The Hindi Movement in Nineteenth Century North India. Bombay: Oxford University Press.
Koul, Ashok K. 2008. Urdu Script and Vocabulary. Delhi: Indian Institute of Language Studies.
Koul, Omkar N. 1994. Hindi Phonetic Reader. Delhi: Indian Institute of Language Studies.
Koul, Omkar N. 2008. Modern Hindi Grammar. Springfield: Dunwoody Press.
Narang, G. C.; Becker, D. A. (1971). „Aspiration and nasalization in the generative phonology of Hindi-Urdu”. Language. 47 (3): 646—767. JSTOR 412381. doi:10.2307/412381.
Ohala, M. 1972. Topics in Hindi-Urdu phonology. (PhD dissertation, University of California, Los Angeles).
"A Desertful of Roses", a site about Ghalib's Urdu ghazals by Dr. Frances W. Pritchett, Professor of Modern Indic Languages at Columbia University, New York, NY, USA.
Phukan, S. 2000. The Rustic Beloved: Ecology of Hindi in a Persianate World, The Annual of Urdu Studies, vol 15, issue 5, pp. 1–30
The Comparative study of Urdu and Khowar. Badshah Munir Bukhari National Language Authority Pakistan 2003.
Rai, Amrit. 1984. A house divided: The origin and development of Hindi-Hindustani. Delhi: Oxford University Press. ISBN0-19-561643-X.
Snell, Rupert Teach yourself Hindi: A complete guide for beginners. Lincolnwood, IL: NTC
Pimsleur, Dr. Paul, "Free Urdu Audio Lesson"
The poisonous potency of script: Hindi and Urdu, ROBERT D. KING

Спољашње везе

Енглеско-урду речник (1884)
Аутоматски превод - Енглеско-урду речник
Урду
Википедијин речник
Свакодневни изрази на урду језику - Туризам
Урду на сајту Curlie (језик: енглески)
Urdu language at Encyclopædia Britannica
Directory of Urdu websites.
Type in Urdu
Urdu Tutorials Library
Urdu Scholarship-Maldonado Garcia
UrdueBooks Open Source
Urdu Digital Library

All Languages for you

Other languages

Abkhazian Acehnese Adyghe Afrikaans Akan Albanian Alemannic Amharic Anglo-Saxon Arabic Aragonese Aramaic Armenian Aromanian Assamese Asturian Atikamekw Avar Awadhi Aymara Azerbaijani Balinese Bambara Banjar Banyumasan Bashkir Basque Bavarian Belarusian Belarusian-Taraskievica Bengali Bhojpuri Bishnupriya_Manipuri Bislama Bosnian Breton Buginese Bulgarian Burmese Buryat Cantonese Catalan Cebuano Central_Bicolano Chamorro Chechen Cherokee Cheyenne Chichewa Chinese Chuvash Classical_Chinese Cornish Corsican Cree Crimean_Tatar Croatian Czech Dagbani Danish Dinka Divehi Doteli Dutch Dutch_Low_Saxon Dzongkha Egyptian_Arabic Emilian-Romagnol English Erzya Esperanto Estonian Ewe Extremaduran Faroese Fiji_Hindi Fijian Finnish Franco-Provencal French Friulian Fula Gagauz Galician Gan Georgian German Gilaki Goan_Konkani Gorontalo Gothic Greek Greenlandic Guarani Guianan_Creole Gujarati Gun Haitian Hakka Hausa Hawaiian Hebrew Hill_Mari Hindi Hungarian Icelandic Ido Igbo Ilokano Inari_Sami Indonesian Ingush Interlingua Interlingue Inuktitut Inupiak Irish Italian Jamaican_Patois Japanese Javanese Kabardian_Circassian Kabiye Kabyle Kalmyk Kannada Kapampangan Karachay-Balkar Karakalpak Kashmiri Kashubian Kazakh Khmer Kikuyu Kinyarwanda Kirghiz Kirundi Komi Komi-Permyak Kongo Korean Kotava Kurdish Ladin Ladino Lak Lao Latgalian Latin Latvian Lezgian Ligurian Limburgish Lingala Lingua_Franca_Nova Lithuanian Livvi-Karelian Lojban Lombard Low_Saxon Lower_Sorbian Luganda Luxembourgish Macedonian Madurese Maithili Malagasy Malay Malayalam Maltese Manx Maori Marathi Mazandarani Meadow_Mari Meitei Min_Dong Min_Nan Minangkabau Mingrelian Mirandese Moksha Mon Mongolian Moroccan_Arabic NKo Nahuatl Nauruan Navajo Neapolitan Nepali Newar Nias Norfolk Norman North_Frisian Northern_Sami Northern_Sotho Norwegian-Bokmal Norwegian-Nynorsk Novial Occitan Old_Church_Slavonic Oriya Oromo Ossetian Palatinate_German Pali Pangasinan Papiamentu Pashto Pennsylvania_German Persian Picard Piedmontese Polish Pontic Portuguese Punjabi Quechua Ripuarian Romani Romanian Romansh Russian Rusyn Sakha Sakizaya Samoan Samogitian Sango Sanskrit Santali Saraiki Sardinian Saterland_Frisian Scots Scottish_Gaelic Seediq Serbian Serbo-Croatian Sesotho Shan Shona Sicilian Silesian Simple_English Sindhi Sinhalese Slovak Slovenian Somali Sorani South_Azerbaijani Southern_Altai Spanish Sranan Sundanese Swahili Swati Swedish Tachelhit Tagalog Tahitian Tajik Tamil Tarantino Tatar Tayal Telugu Tetum Thai Tibetan Tigrinya Tok_Pisin Tongan Tsonga Tswana Tulu Tumbuka Turkish Turkmen Tuvan Twi Udmurt Ukrainian Upper_Sorbian Urdu Uyghur Uzbek Venda Venetian Vepsian Vietnamese Volapuk Voro Walloon Waray-Waray Welsh West_Flemish West_Frisian Western_Armenian Western_Punjabi Wolof Wu Xhosa Yiddish Yoruba Zamboanga_Chavacano Zazaki Zeelandic Zhuang Zulu